Keratoza – Seboroična bradavica

Seboroična bradavica je, može se slobodno reći, poznatija pod nazivom seboroična ili staračka keratoza. Neko ih još naziva staračkim flekama, ali pošto se javljaju i kod mlađih osoba ovakav naziv u stvari ne odgovara u potpunosti. To su ustvari papilomatozni benigni tumori epidermisa građeni od epitela i strome koji su raspoređeni u pravilnom odnosu. Relativno su česte promene na koži koje se susreću u srednjoj i starijoj životnoj
dobi kod osoba oba pola sa incidencom oko pedesete godine života, mada postoje i juvenilni oblici (kod adolescenata).

Promene su obično multiple, retko pojedinačne, često simetrično raspoređene u seboroičnim predelima lica, grudi i leđa, ali i na koži abdomena i velikih pregiba.

U početku su to okrugle i ovalne makule, jasno ograničene, žućkaste i mrke boje i somataste površine. One se postepeno pretvaraju u uzdignute, papilomatozne tvorevine koje dostižu dijametar i do dva do tri centimetra. Često se fina somatasta površina vremenom kod starijih promena pretvara u uzdignute bradavičaste tvorevine, grubo zrnaste hrapave površine, često prekrivene masnim keratinskim masama, skramom koja se lako skida. Promene od mekših i bledo žućkastih vremenom prelaze u tvrde sjedinjene mrke do mrko crne promene veličine od nekoliko milimetra do nekoliko santimetra. Često se na njima vide multipli folikularni hiperkeratotski, sivi ili crni čepovi. Melanin može biti prisutan u svim slojevima epitela, ali ga najčešće ima u bazalnom sloju. Baza im inače nije infiltrovana pa se lako odvajaju od podloge.

Hiperplastične resice koje prodiru u dubinu keratotične promene dele promenu na režnjeve tako da sa prisutnim melaninom često navodi pacijenta na diferencijalno dijagnostičku sumnju, da se radi o mladežima. To je često razlog za odlaganje intervencije, pa se novi elementi neprekidno javljaju, a stare promene uvećavaju, što će svakako otežati njihovo kasnije otklanjanje i kozmetski efekat same intervencije učiniti lošijim. Maligna transformacija je izuzetno retka, ali spontanog povlačenja svakako nema. Često su seboroične keratoze lokalizovane u predelu ispod samih dojki, praćene svrabom, crvenilom, sa kasnijom maceracijom i sekundarnom infekcijom pogotovo u letnjim mesecima kod pojačanog znojenja i osoba sa viškom kilograma. S obzirom na njihovo širenje i stalno uvećanje broja, došlo se do zaključka da u njihovom nastanku kao i kod mekih fibroma ulogu verovatno ima HPV (humani papiloma virus) udružen sa hormonskom medjuigrom.

Sama dijagnoza se u najvećem broju slučajeva lako postavlja. U izuzetnim
slučajevima treba isključiti klasičnu veruku vulgaris, pigmentni nevus, bazocelularni epiteliom i maligni melanom. To su upravo razlozi što se u pojedinim slučajevima navedene promene šalju na PH analizu radi potvrde dijagnoze.

Lečenje

Lečenje se u najvećem broju slučajeva preduzima iz kozmetskih razloga, ali sa pravom, jer su promene izuzetno odbojnog i često zastrašujućeg izgleda. Do sada je kao terapijski izbor lečenja bio tečni azot. Međutim, broj tretmana i nemogućnost uklanjanja tvrdih i masivnih keratoza je ipak tečni azot stavio u drugi plan. Kada su u pitanju mehaničke metode onda se krenulo sa eletrokauterom i kiretiranjem specijalnom oštrom kiretom. Pošto znamo da baza nije infiltrovana, pomenutim metodama se lako
povređivao upravo taj bazalni deo odakle kreće epitelizacija, pa je to upravo i bio razlog zašto su ožiljci nakon pomenutih intervencija bili ružniji nego same promene pre intervencije.

Prema tome opet je nesumnjivo po svojim rezultatima metoda izbora radiotalasna metoda uklanjanja.

Pogodnosti radiotalasnog uklanjanja

Lateralno oštećenje tkiva manje od deset mikrona i specijalni nastavci omogućavaju skidanje promene bez obzira na njenu starost i veličinu bez oštećenja bazalnog sloja. Kod promena skorijeg datuma i manje površine se ne koristi nikakva anestezija. Kod većih slivenih promena anestezija ide od krema pa do infiltracije sa lidokain adrenalinom. Za uklanjanje se koriste specijalne radiotalasne omčice kojima se dodiruje površina promene i bukvalno izazviva njeno barenje procesom lokalizovane vaporizacije. Nakon toga se promena skida bez ikakvih problema, a da pri tome bazalni sloj bukvalno nije ni dodirnut.

Ovim postižemo uklanjanje promene u jednom aktu uz istovremenu brzu epitelizaciju iz bazalnog sloja sa fantastičnim kozmetskim efektom.

Pored seboroične keratoze posebna pažnja se mora posvetiti i aktinočnoj keratozi koja predstavlja prekancerozno stanje i zahteva ozbiljniji i dijagnostički i terapijski pristup. Dominantan faktor kod nastajanja ovih promena je stalno izlaganje suncu. Nalazi se na fotoeksponiranim mestima (čelo, nos, obrazi, ušne školjke, spoljašnje strane poslaktice i nadlaktice). Vide se kao eritematozne ploče iznad nivoa kože, veličine od nekoliko milimetara do dva centimetra. Oko pomenutih promena koža je izmenjena po tipu seboroične kaeratoze. Uklanjanje je na isti način kao i kod seboroične keratoze (radiotalasna tehnika), s tim što je obavezno da se dobijeni materjal pošalje na patohistološku analizu jer u 20% slučajeva aktinična keratoza prelazi u spinocelularni karcinom. Radiotalasnom intervencijom smo rešili problem pacijenta u svakom smislu, to jest uklonili smo promenu i došli do definitivne dijagnoze.

Napomena

Ukoliko primetite da je slična promena nastala i da raste javite se dermatologu jer je intervencija u tom slučaju brza, bezbolna, krajnje efikasna, bez ikakvih pratećih ožiljaka.