HLADNOĆA I zimski meseci donose pogoršanje tegoba vezanih za psorijazu, zbog nedostatka sunca i ultravioletnog zračenja koji se koriste u terapiji ove bolesti. Zato su pacijenti koji boluju od psorijaze trenutno najčešći pacijenti u dermatološkim ordinacijama u medicinskim centrima koji leče ovu bolest.

Od psorijaze u Srbiji boluje oko 150.000 osoba, a pošto ne postoji jedinstven registar, smatra se da ima pacijenata koji još „lutaju“ u traženju dijagnoze. I oni za koje je dokazano da boluju od psorijaze susreću se sa nizom problema, počev od nedostupnosti novije, biološke terapije, masti, krema i drugih lekova koji se više ne mogu dobiti na recept, do nemogućnosti klimatsko-bolničkog lečenja.

Smatra se da svaki deseti čovek nosi u sebi gen za psorijazu, ali to ne znači da će svaki od njih da oboli. Isto tako, ako neko od roditelja boluje od psorijaze, verovatnoća da će i dete naslediti bolest je oko šesnaest procenata. To zavisi od mnogo faktora.

Provokativni faktori mogu da budu razne infekcije: virusne, bakterijske – česte streptokokne upale grla. Pojedini lekovi, kao što su betablokatori, soli litijuma, pojedini nesteroidni antiinflamatorni lekovi, mogu da budu provocirajući faktor. Razne povrede, takođe mogu izazvati nastanak psorijaze. Ipak, smatra se da je stres glavni izazivajući faktor.

Psorijaza i druge bolesti

– Nekada se smatralo da od psorijaze obolevaju potpuno zdravi ljudi. Danas je to mišljenje prevaziđeno, i dokazano je da oni koji imaju psorijazu imaju i veću sklonost ka drugim bolestima: kardiovaskularnim, Kronovoj bolesti, hroničnoj opstruktivnoj bolesti pluća, depresiji i anksioznosti. Utvrđeno je da ovi pacijenti u većem procentu konzumiraju alkoholna pića i puše, i tako još više narušavaju zdravlje.

Šta je, u stvari, problem kod psorijaze?

– To je autoimuna, hronična, sistemska bolest, kada organizam ne prepoznaje svoje ćelije, a usled imunološkog poremećaja, stvaraju se kožne promene. Bolest kada se pojavi, može da se zaleči, da se kontroliše, ali su mogući ređi ili češći recidivi, odnosno epizode pogoršanja.

Lečenje

– Terapija je individualna, i zavisi od uzrasta pacijenta, zatim od toga koliko je i na kojim mestima zahvaćena površina kože. Ne koriste se isti preparati na svim delovima kože podjednako. Terapija se nekada menja, jer se dešava da posle nekog vremena kod određenih pacijenata prestaje da bude efikasna. Ukoliko pacijent ima manji broj promena, za lečenje se koristi lokalna terapija. Započinje se keratoliticima kojima se skidaju ljuspe. Potom se prepisuju: kortikosteroidi, kalcipotriol, tazaroten, antralin, preparati katrana i druga lokalna terapija. Ako je zahvaćena veća površina kože teško je kreme mazati na tolikoj površini, pa se uključuje neki od vidova opšte terapije: fototerapija (PUVA ili UVB), acitretin, metotreksat, ciklosporin ili biološka terapija.

– Od citostatika se primenjuje lek metotreksat koji se inače daje u terapiji upale zglobova. Jer, kod psorijaze, osim promena na koži i noktima, promene mogu da zahvate i zglobove, što je slučaj kod psorijatičnog artritisa. Međutim, svaki lek ima dobre i neželjene efekte, tako da se pri uzimanju ovog leka moraju povremeno kontrolisati analize krvi, jer lek može uticati na hematopoezu i funkciju jetre.

– Kod nas se vrlo često primenjuje fototerapija, čime se deluje na imunološki proces tako što sprečava ubrzano razmnožavanje ćelija keratinocita. Uglavnom se koriste dva tipa fototerapije: PUVA i UVB. Ova terapija se može istovremeno koristiti sa raznim preparatima lokalne terapije, kao i sa pojedinim lekovima, tako da su rezultati vrlo uspešni. I sa ovom terapijom treba biti obazriv, da se ne pretera sa ukupnom dozom.

– U biološkoj terapiji se koristi više lekova, i posle više godina iskustva u lečenju psorijaze rezultati su relativno dobri. Ona dovodi do inhibicije delovanja T limfocita i inhibira funkciju citokina koji su značajni u našem imunom odgovoru. Znači, biološki lekovi deluju na imuni sistem i na taj način dovode do poboljšanja pri lečenju psorijaze. Nažalost ova terapija pacijentima nije dostupna na teret Fonda za zdravstveno osiguranje. Problem je što, ako bi se započela, biološka terapija nije baš jeftina, a morala bi da traje do kraja života. Jedna doza leka košta nekoliko hiljada dinara.

– Ne. Njen princip je da smanjuje imuni odgovor, a time se smanjuje imunitet. Ukoliko pacijent ima neki hronični infektivni proces (HIV, TBC) ne savetuje se ova terapija. Da bi pacijenti mogli da prime ovu terapiju, moraju se uraditi detaljne analize krvi i pregled pluća. Ako govorimo o brojkama, više hiljada pacijenata bi, u ovom trenutku, moglo da primi ovu terapiju.

Tok psorijaze

– Psorijaza zna da bude vrlo uporna i nepredvidljiva bolest. Neka mesta na kojima se javljaju promene, kao što su lice, očni kapci, genitalije, osetljivi su na preparate koji se mažu, pa se u tom slučaju ne smeju davati jaki lekovi, a samim tim i terapija se produžava ili pak, nema dovoljno efekta. Kod takvih pacijenata se mora menjati terapija, a nekad je u tim slučajevima biološka terapija najbolje rešenje.

– U alternativnoj, kao i u zvaničnoj medicini ponekad i placebo može da ima rezultate. U fitoterapiji ima svega i svačega, nešto od toga pomaže, bilo da su čajevi ili kreme na bazi bilja, ali u velikom broju slučajeva oni nemaju pozitivan efekat. Bilo je čak slučajeva kada su pacijenti koristili meleme od kojih im je koža još više buknula. Pristalica sam zdravog načina ishrane i upotrebe biljaka.

Uticaj na trudnoću

– Kod upotrebe leka acitretina postoje ograničenja, da žena koja je uzimala ovu terapiju, dve godine posle prestanka upotrebe leka ne sme da ostane trudna. Jer, komponente iz leka izazivaju komplikacije na plodu.