Crveni vetar

Crveni vetar ili erizipel je akutno infektivno obolenje koje se klinički manifestuje lokalizovanim, oštro ograničenim crvenilom, otokom kože i simptomima opšte infekcije. Uzročnik ove bolesti je bakterija Streptococcus beta haemolythicus grupe A, koja uzrokuje i druge slične bolesti. Mnogo ređe se kao uzročnici mogu pojaviti i streptokoke iz grupe C, D ili G, dok kod novorođenčadi uzročnik erizipela može biti i bakterija iz grupe B. Rezervoar infekcije je osoba obolela od neke vrste streptokokne infekcije, koja se najčešće prenosi neposrednim kontaktom sa inficiranom osobom. Oboljenje nije zarazno (kontagiozno), a javlja se sporadično i to uglavnom u hladnijem vremenskom periodu kada ima više drugih streptokoknih oboljenja. Inkubacija traje od nekoliko sati do 3-4 dana. Bolest počinje naglo sa simptomima opšteg infektivnog sindroma: skok temperature (38-40ºC), jeza, groznica, glavobolja, malaksalost i povraćanje. Lokalni znaci se javljaju nakon 12-24 časa. Prvo se javlja zatezanje kože i lak svrab na delu zahvaćenog područja. Sledećeg dana se javlja crvenilo koje je oštro ograničeno prema zdravoj koži. Ono se brzo širi i izdiže, zbog otoka koji je elastičan. Zbog nagomilavanja eksudata može doći do raslojavanja delova kože sa stvaranjem vezikula i plikova koji su ispunjeni seroznim ili krvavim sadržajem. Nakon 5-7 dana od početka bolesti (kada su simptomi najizraženiji), dolazi do postepenog stišavanja. Opšti znaci infekcije nestaju, a promene na koži se povlače istim redosledom kojim su i nastajale. Crvenilo bledi od centra ka ivicama, a istovremeno se smanjuje otok, bol i zategnutost kože koja počinje da se peruta.

Simptomi – Bolest počinje naglo ,drhtavicom, glavoboljom i odmah visokom temperaturom. Na koži gde se razvija crveni vetar javljaju se znaci svojstveni crvenom vetru, tj. sjajno crvenilo sa jasno ograničenim rubom, sa zadebljalom kožom osetljivom na dodir. Ovo crvenilo se postepeno širi u svim pravcima a za to vreme otok i crvenilo kože na početnom mestu počinju da popuštaju i da se gube. Obolela koža se preljušti.

Crveni vetar se u devet desetina slučajeva javlja na licu, oko nosa i usta, gde obično ima ogrebotina i bubuljica. No on se javlja i na ostalim delovima tela. Ponekad se vrlo brzo prenosi sa mesta na mesto.

Crveni vetar može da zahvati i sluzokožu usta, nepce i nozdrve.

Do uvođenja u lečenje sulfonamidnih preparata i penicilina, crveni vetar je bio prilično teška i dosadna bolest koja je trajala po nekoliko dana a ponekad se završavala smrću. Smrću se često završavala naročito kod starih osoba i kod novorođenčadi, kod koje se javlja oko pupka.

Međutim, uz primenu najnovijih lekova crveni vetar prolazi lako i vrlo brzo, ali je potrebno da se što pre ode lekaru i da se što pre otpočne sa lečenjem. Lečenje se sprovodi pod lekarskim nadzorom.

Bolesnika obolelog od crvenog vetra treba izdvojiti u zasebnu sobu a njegovo rublje i posteljne stvari dezinfikovati.

Klinička slika

Erizipel se javlja na licu u preko 85% obolelih, jer su mikrolezije najčešće na sluznici nozdrva usled rinitisa, kopkanja nosa i seckanja dlačica. Prisutni streptokoki lako ulaze kroz ove lezije, a zatim prodiru u bogatu limfnu mrežu nozdrva. Zato se prvenstveno opisuje erizipel lica kao klasična lokalizacija ovog oboljenja.

Inkubacija. Kratkotrajna je i obično iznosi 1-3 dana.

Početak bolesti. Erizipel počinje naglo,sa svim znacima infektivnog sindroma: skok temperature od 38 do 40°C, zima, drhtavica, glavobolja i malaksalost. Kod starijih osoba je moguće gađenje, pa i povraćanje. Lokalni znaci se javljaju tek posle 12-24 časa. Prvo nastane ružičasta papula na vrhu nosa, koja se naglo proširuje. Već sutradan su izraženi svi lokalni znaci erizipela nosa. U toku sledeća 1-4 dana bolesti erizipelno crvenilo i otok dostižu najveće razmere. Tada je zah- vaćena koža nosa i obraza. Često su otečeni i očni kapci, pa su oči zatvorene. Donju granicu otoka čine nazolabijalne obrazde, te je brada uvek poštedena. Tako klasičan erizipel lica podseća na leptira sa rasirenim krilima.

U ređim slučajevima otok se dalje širi prema čelu i kosmatom delu glave. Inače, regionalne limfne žlezde su neznato uvećane i osetljive.

Promene na koži u toku svežeg erizipela su vrlo uočljive i karakteristične za ovo oboljenje, sa svim znacima akutnog zapal- jenja: rubor, calor, dolor i tumor. Zapaljenje kože kod erizipela ima svoje osobitosti. Naime, otok je jarko crvene boje, sjajan, bolan, a pri dodiru topao i elastičan. Zbog infiltracije derma, koia je napeta, te se na njoj ne mogu praviti nabori, niti uočiti crtež kože. Otok se brzo širi. Ivica mu je bedemasta, jer su na njoj najjače izraženi svi elementi akutnog zapaljenja kože.

Na opisanoj “erizipelnoj ploči” mogu da se jave vezikule, pa i poveće bule. One prskaju spontano, pri čemu se izliva serozna tečnost.

Otok kod erizipela prestaje da se širi 4-7. dana bolesti. U isto vreme se stišavaju i opšti znaci infekcije. Promene na koži se povlače istim redom kako su i nastajale. Tako crvenilo bledi od centra ka ivicama, istovremeno splašnjava otok a time i bol i zategnutost kože. Tada nastaje brašnjavo perutanje kože, koja ubrzo postaje elastična i meka. Kod nelečenog erizipela ovo povlačenje obično traje 15-25 dana.

Antibioterapija je znatno skratila evoluciju bolesti i ublažila njenu simptomatologiju, te erizipel uglavnom traje 10-15 dana.

Pored erizipela lica, opisuju se i sledeći klinički oblici:

1. Erizipel potkolenice.

Javlja se kod starijih osoba sa varikozitetima noge zbog čega su se razvili ekcemi i trofičke promene kože. Na ovakvoj koži klasični elementi erizipela su izmenjeni. Otok na potkolenici može biti više testast nego elastičan, a ivice ne moraju biti bedemaste. Erizipel potkolenice se često ponavlja, jer se pacijent češe zbog ekcema, što omogućava naknadne povrede i infekciju a samim tim i senzibilizaciju kože

2. Erizipel novorodenćeta.

Ulazno mesto infekcije je uglavnom pupčani patrljak, a ređe mikropovrede na koži. Danas je ovo oboljenje vrlo retko, jer se porodaj obavlja u boljim higijenskim uslovima. Inače, erizipel novorodenčeta je veoma težak, te se smrtnost kreće oko 40%.

3. Erizipel starih osoba.

Može da bude vrlo težak . Često se javljaju i značajne lokalne promene koje mogu biti praćene velikim bulama i hemoragičnim eksudatom. Pre antibiotika prognoza erizipela starijih osoba bila je vrlo ozbiljna, pa i smrtonosna.

4. Erizipel hroničnih bolesnika.

Ovo oboljenje može da bude veoma teško u dijabetičara, alkoholičara i bolesnika sa hroničnim oboljenjima jetre ili bubrega. Obično se tada pogoršava osnovna bolest, te je moguć i smrtni ishod.

Komplikacije

Komplikacije erizipela su retke ako je posredi prethodna zdrava i na vreme lečena osoba.

a) Retrobulbarna flegmona. Zapaljenjski proces se širi per continuitatem i može da dovede do enukleacije očne jabučice. U daljem toku moguć je razvoj meningitisa ili sepse. Ova komplikacija je vrlo retka.

b) Meningitis i sepsa. Mogu se razviti i kod erizipela lokalizovanog na drugim mestima ako streptokok prodre u krvotok.

c) Akutni artritis i nefritis. Vrlo su retki kod lečenih slučajeva erizipela.

Dijagnoza

Dijagnoza erizipela se postavlja na osnovu lokalnog nalaza jasno ograničenog zapaljenja kože, koje se brzo širi.

Streptokok se nalazi u limfnim i krvnim kapilarima, te je nepristupačan za bakteriološku potvrdu erizipela. Antistreptolizinski titar je povećan, kao i nivo fibrinogena u krvi, što se izuzetno retko koristi u dijagnostici erizipela. U krvnoj slici je izražena leukocitoza sa polinukleozom, kao u slučaju svakog zapaljenja izazvanog piogenim bakterijama.

Diferencijalna dijagnoza

Mada je lokalni nalaz erizipela veoma karakterističan, nekad se mora pomisliti na mogućnost sledećih oboljenja:

1. Dermatitisi svih etiologija. Mogu biti toksički, alergijski i hemijski. Obično traju dugo i nisu praćeni opštim simptomima infekcije.

2. Herpes zoster. Ako je lokalizovan na licu, može da liči na vezikulozni oblik erizipela. Ali ove promene nikada ne prelaze središnju liniju lica.

3. Lupus erythematodes. Lokalne promene na licu su u vidu leptira, te podsećaju na erizipel, ali one traju godinama.

4. Erythema solare. Može da liči na blagi erizipel, ali smo na prvi pogled. Važan je anamnestički podatak o sunčanju.

5. Dacriocystitis. Obično je jednostran. izraženi su otok kapka, crvenilo i bol. Ne postoji bedemasta ivica, a na pritisak suzne žlezde pojavljuje se kap gnoja.

6. Furunkul nosa. U početku bolest liči na početne promene erizipela, ali u ovom slučaju promene nemaju tendenciju daljeg širenja.

7. Flegmona i apscesi. Uglavnom nastaju na trupu ili ekstremitetima. Razlikuju se od erizipela po tome što su lokalni znaci zapaljenja (crvenilo, bolnost, otok) najviše izraženi u centru, jer je posredi proces u potkožnom tkivu. Zato je otok testast (a ne elastičan) i nema bedemastu ivicu. Međutim, ako streptokok istovremeno prodire i u limfne sudove kože, znaci erizipela i duboke flegmone mogu biti istovremeno izraženi.

Prognoza

Prognoza zavisi od godina života bolesnika, ranijih (ili postojećih) oboljenja i blagovremene terapije. Danas je po pravilu dobra.

Imunitet

Preležani erizipel ne ostavlja imunitet. Naprotiv, pacijent stiče predispoziciju, te se može desiti da u toku života oboli od erizipela 5-10 puta.

Lečenje

Izolacija bolesnika nije nužna, te se može lečiti u zajedničkoj sobi svoje kuće ili bolnice. Međutim, treba izdvojiti pribor za lo- kalnu terapiju, kao i pribor za jelo i ličnu higijenu. Bolesnik mora ostati u postelji još 2-3 dana posle pada temperature.

Kauzalna terapija.

Predstavlja stub u lečenju ove bolesti i bitno je uticala na njen tok i prognozu. Najčešće se primenjuju penicilin ili eritromicin. Obično je dovoljna dnevna doza od 800 do 1 600 000 jed. kombinacije prokain-benzilpenicilin (Jugocilin). Lečenje treba produžiti još 2-3 dana nakon povlačenja lokalnih promena, a kod recidivatnih slučajeva i do 7 dana. U terapiji lakših slučajeva erizipela mogu se primeniti peroralni preparati penicilin. Eritromicin se daje osobama osetljvim na penicilin.

Lokalna terapija.

To je u stvari simptomatska terapija zapaljenja kože. Primenjuju se oblozi, koji se menjaju više puta dnevno. Preporučuje se i upotreba neke neutralne masti jer ona smanjuje osećaj zategnutosti i bola kože.