Ateromi

Aterom je dobroćudna izraslina kože i potkožnog tkiva koja nastaje pojačanim lučenjem lojne žlezde i formiranjem kapsule oko navedenog masnog sadržaja. Ateromi su smešteni u poslednjem sloju kože – dermu pa im je drugi naziv dermalna cista.

Ateromi se najčešće javljaju na licu, vratu, iza ušiju i ledjima a mogu se pojaviti i na bilo kom drugom delu tela. Ateromi su različite veličine, od 5mm do nekoliko santimetara, meki na dodir. Ateromi nisu bolni izuzev ukoliko nastane upala. Na mestu upale dolazi do naglog rasta ateroma i pojave crvenila sličnog bubuljici, promena je tada izuzetno bolna.

Sadržaj ateroma je u nekim situacijama moguće istisnuti, medjutim kapsula u kojoj je smešten omogućava ponovno sakupljanje sadržaja. Istiskivanje ovakvih promena se nikada ne preporučuje, jer se može provocirati upala kompromitovanjem cirkulacije. Sam sadržaj ateroma ima vrlo neprijatan miris.

Aterome je potrebno uklanjati na vreme.

Ukoliko je promena manja (do 7mm) moguće je ukloniti je radiotalasima uz kompletno uklanjanje kapsule. U takvim situacijama nije potrebno šivenje a na mestu intervencije ostaje krasta. Promene prečnika 10 mm ili veće neophodno je ukloniti hirurškim putem. Pacijent dobija lokalnu anesteziju, intervencija je bezbolna i laka. Traje oko 15minuta. Ukoliko se uklanjanje obavi kada promena nije upaljena na mestu intervencije gotovo i da ne ostaje ožiljak.

Ateromi se često pogrešno nazivaju masno tkivo iako je masno tkivo (lipom) promena sasvim drugačije prirode.

Masno tkivo ili lipom

Lipomi su masne ćelije organizovane na jednom mestu ispod kože, dok je aterom masni sadrzaj u fibroznoj kapsuli. Lipomi su kružni i bezbolni kao i ateromi ali nešto čvršći na dodir. Lipomi se ne moraju uklanjati izuzev iz estetskih razloga.

Na koži ljudskog tela nalaze se različite promene kao što su bubuljice, miteseri, tumefakcije nepoznatog karaktera. Sve te izrasline zovemo tumorima kože i potkožnog tkiva. Tumori koji se nalaze na koži mogu biti benigni i maligni. NJihova dubina proširenja može biti različita, a u ovom tekstu ćemo vam predstaviti benigni tumor lojnih žlezda koji se zove ateromi.

Aterom je stečeni tumor, a nastaje zapušavanjem izvodnog kanala lojne žlezde koji se nalaze u potkožnom tkivu, okruglastog oblika, različite veličine, često su srasli sa kožom.

Najčešće se nalaze na poglavini, iza usne školjke, licu, vratu, trupu i udovima tela. Po obliku mogu biti okrugli, jajasti, nisu bolni na dodir. Po čvrstoći mogu biti mekani, tvrdi i kombinovani.

Uglavnom, njihov nastanak je postepen jer se sadržaj lojnih žlezda zadržava u omotaču, te se vremenom povećavaju. U tom delu stvori se prostor sličan cisterni, koji prikuplja taj žitki sadržaj.

Često se zapaljuju i promene svoj izgled, postaju crveni, bolni i zbog toga se pacijenti najčešće javljaju hirurgu.

Ovakva promena na koži uplaši pacijente jer smatraju da su im se pojavile ozbiljne tumorozne promene.

Razlikuju se od lipoma koji se nalaze u potkožnom tkivu i predstavljaju nakupine masnih ćelija i masnog tkiva, koji su na dodir bezbolni i pokretljivi, što znači da nisu fiksirani za kožu, a imaju tendenciju uvećavanja i nikada ne dolazi do zapaljenja lipoma.

U potkožnom tkivu se mogu naći fibromi, neurinomi. Neurinomi su često i bolni, a ostale karakteristike su slične lipomima.

Pri pojavi ovakvih promena na koži, dijagnoza se postavlja pregledom od strane hirurga.

Lečenje ateroma je hirurško, sastoji se od hirurške intervencije na bilo kom delu tela. Ukoliko se nalazi na glavi ili na koščatom delu, potrebno je ukloniti samo dlake sa najuže okoline da bi se mogla izvesti intervencija i potom se daje lokalna anestezija i ukloni se zajedno sa opnom lojne žlezde. Ukoliko se zakasni sa intervencijom, koža se istanji i može doći do njenog pucanja i izlaska sadržaja na poglavini.

Ove intervencije rade se u ambulantnim uslovima u lokalnoj anesteziji, a pacijent posle intervencije može da obavlja svoje normalne funkcije i delatnosti. Moj savet je da pacijenti sa ateromom moraju da se obrate lekaru i da se intervencija uradi na vreme, kako ne bi došlo do komplikacija (dok su manji po veličini).

U slučajevima kada dolazi do spontanog pucanja ateroma, a sadržaj se evakuiše spontano, mnogi pacijenti misle da je došlo do izlečenja, međutim zbog zaostale opne lojne žlezde može ponovo da se nakupi sadržaj i to ne predstavlja definitivno izlečenje, te je potrebno javiti se stručnjaku, u ovom slučaju hirurgu, koji će da odstrani aterom.