Alergije na sunce

Dejstvom svetlosti iz UV spektra mogu nastati promene u strukturi određenih proteina kože koje potom ćelije imunskog sistema prepoznaju, pa se javlja alergijska reakcija. Tako nastaju primarne (idiopatske) fotodermatoze, bolesti kože koje pogađaju 10-20 odsto populacije. Te reakcije na koži najčešće su tokom letnjih meseci, kada je sunčevo zračenje najjače. Za pacijente s tim problemom zaštita od sunca sredstvima s visokim zaštitnim faktorom je neophodna, mada ponekad nije dovoljna, pa se primenjuje i terapija lekovima. Postoje i sekundarne fotodermatoze koje nastaju kao posledica izlaganja suncu i nekih bolesti, kontakta s određenim hemijskim supstancama, uzimanja lekova… Mnogi lekovi mogu izazvati fotosenzitivne reakcije, pa u letnjim mesecima pacijente dodatno treba upozoriti na tu mogućnost i eventualno modifikovati vreme primene tih lekova.

Fotoalergijske (fotosenzitivne) dermatoze, tj. alergije na sunce, oboljenja su koja nastaju zbog povećane osetljivosti kože na dejstvo UV zraka. Najčešće je reč o autoimunskim reakcijama koje nastaju tako što ćelije imunskog sistema greškom prepoznaju ćelije kože kao antigene, nakon promena u strukturi ćelijskih proteina kože nastalih dejstvom UV zračenja. Kod većine ljudi alergičnih na sunce alergijske reakcije ispoljavaju se već od proleća ako se nezaštićena koža izloži suncu. Međutim, kod osoba sa ozbiljnijom formom bolesti kožna reakcija može nastati i tokom zimskih meseci. Kod njih se može razviti i anafilaksa ukoliko se dovoljno kože izloži suncu.

Razlika između opekotina i alergije na sunce

Iako su simptomi ta dva problema slični, mehanizam nastanka potpuno je drukčiji. Kod reakcija fotosenzitivnosti aktivira se pacijentov imuni sistem koji dovodi do nastanka simptoma čak i ako je osoba relativno kratko boravila na suncu. S druge strane, opekotine nastaju kada se telo izloži UV zračenju toliko dugo da to premaši sposobnost kože da proizvodi melanin, koji je štiti od sunčevog zračenja. Alergija na sunce manifestuje se pojavom svraba, koprivnjače ili pečenja kože, uz vidljiv osip ili bez njega, kao reakcija na izlaganje suncu. U zavisnosti od tipa fotoosetljivosti, simptomi se javljaju različitom brzinom, od nekoliko minuta do nekoliko sati nakon bilo kakvog izlaganja suncu, a isto tako i prolaze.

Vrste alergija

Idiopatske (primarne) fotodermatoze uobičajeno se nazivaju alergijama na sunce i zapravo podrazumevaju različite reakcije: polimorfnu svetlosnu erupciju, aktinični prurigo, hronični aktinični dermatitis (karakterističan za starije osobe), solarnu urtikariju.

Polimorfna svetlosna erupcija najčešća je reakcija tog tipa, i prema nekim statistikama, svaki četvrti pacijent u dermatološkoj ordinaciji ima tu dijagnozu. Ona mnogo češće pogađa mlađe žene, a relativno je retka kod muškaraca. Simptomi se javljaju na donjem delu vrata, zadnjoj strani ruku, pregibima ruku i nogu, nekoliko sati nakon izlaganja kože suncu. Polimorfnu svetlosnu erupciju karakterišu pupularni osip, svrab i crvenilo kože, uz pojavu otoka, slično kao posle uboda insekata. Simptomi najčešće nestaju posle nekoliko dana ako se koža štiti od sunca, a najjači su na proleće i početkom leta, dok postepeno slabe dužim izlaganjem kože suncu. Blaži su krajem leta, ali se naredne godine ponovo javljaju nesmanjenim intenzitetom.

Solarna urtikarija relativno je česta forma fotoalergije (7,6 odsto svih) koja se javlja nekoliko minuta posle izlaganja kože suncu, a karakterišu je koprivnjača, svrab, crvenilo, neretko i plikovi. Simptomi mogu podsećati na one kod opekotina od sunca, ali se javljaju odmah po izlaganju suncu, a i nestaju mnogo brže (kraće od 24 sata) nakon što izlaganje suncu prestane.

Zašto se alergija na sunce javlja, teško je reći. Pretpostavlja se da genetika ima određenu ulogu jer je uočeno da se alergije na sunce češće javljaju kod osoba kod kojih je u porodici već zabeležen taj problem. Faktori rizika uključuju i rasu, mada se alergijske reakcije na koži mogu javiti bez obzira na boju kože i količinu pigmenta, pol (češće kod žena) i godine (polimorfna svetlosna erupcija češće u uzrastu od 20 do 35 godina, hronični aktinični prurigo češće kod starijih osoba).

Hemijska fotosenzitivnost nastaje kada različite supstance koje se unose u organizam ili nanose na kožu dođu u dodir sa svetlošću. Simptomi slični tim alergijama mogu se javiti kod pacijenata koji boluju od bolesti poput sistemskog lupusa eritematozusa (SLE), porfirije ili čak side, ali i kožnih bolesti poput vitiliga, ekcema, rozacee i slično.

Lekovi koji izazvati alergije

Simptome na koži slične alergijskoj reakciji mogu izazvati različite hemikalije u sredstvima za higijenu i negu kože i kose (parfemi, sapuni, šamponi protiv peruti), kao i brojni lekovi. Te reakcije obično su ozbiljnije kod pacijenata alergičnih na sunce nego kod zdravih osoba. Nije retka ni reakcija poput kontaktnog dermatitisa, koji se javlja prilikom upotrebe sredstava za zaštitu od sunca. On se može javiti na bilo kom delu kože na koji je nanet preparat, ali je najčešći na onim delovima koji su izloženi suncu.

U lekove koji najčešće izazivaju fotosenzitivne reakcije spadaju: retinoidi, nesteroidni antiinflamatori (ketoprofen, naproksen, piroksikam, ibuprofen), antibiotici (tetraciklini i sulfonamidi), antimikotici, oralni antidijabetici, diuretici, fenotiazini, triciklici, ali i neki hormonski preparati za oralnu kontracepciju. Fotosenzitivnost se može javiti i kada se lek unosi oralno i kada se primenjuje na koži. Preparati kantariona takođe često daju fotosenzitivne reakcije.

Dijagnostika alergija na sunce

Budući da je osip nespecifičan simptom, alergija na sunce ne može se dijagnostikovati samo na osnovu osipa i crvenila. Ipak, ako se osip javlja samo na delovima kože koji su izloženi suncu, to može biti znak da je možda reč o alergiji. Dijagnoza alergije na sunce postavlja se uglavnom nakon izvođenja specifičnih testova kada se koža izlaže UV svetlosti različitih talasnih dužina.

Foto-pač testiranje primenjuje se ukoliko lekar sumnja da bi neke fotosenzitivne supstance s kojima je pacijent došao u dodir mogle izazvati reakciju na koži. Kod takvih testova koriste se po dva flastera impregnirana supstancom za koju se sumnja da izaziva reakciju. Flasteri se ostave na koži 24 sata, a potom se koža ispod jednog od flastera izlaže dejstvu UV svetlosti da bi se videlo ima li fotosenzitivne reakcije.

Ublažavanje simptoma alergije i zaštita od sunca

Preparati beta-karotina mogu se dati pacijentima u vidu suplemenata, kao izvor vitamina A, jer mogu smanjiti jačinu fotosenzitivnih reakcija. Ipak, s njihovom primenom ne treba preterivati jer u većim količinama vitamin A može biti toksičan.

Kožu treba negovati hidratantnim kremovima i losionima koji će ublažiti iritaciju i svrab. Često i preparati s alojom mogu biti od pomoći. Osobe alergične na sunce treba da svedu na najmanju meru boravak na suncu, naročito leti između 10 i 16 sati, kada je UV zračenje najjače. Naravno, upotreba odgovarajućih sredstava za zaštitu od sunca je neophodna.

Pacijentima koji pate od alergija na sunce preporučuje se da nose odeću dugih rukava i nogavica, najbolje onu koja nije previše tanka, da UV zraci ne bi prolazili kroz nju, i obavezno šešir. Sve delove kože koji su izloženi sunčevoj svetlosti, kao i one ispod tanke odeće, treba zaštititi sredstvom za zaštitu od sunca s visokim zaštitnim faktorom (SPF 20 ili viši). Budući da postoje alergije na UVA, UVB ili oba tipa UV zraka, veoma je važno da se koristi sredstvo koje sadrži obe vrste UV filtera. Kožu treba štititi i u zatvorenom, jer UVA zraci prolaze kroz staklo. Bitno je zaštititi usne odgovarajućim stikom sa zaštitnim faktorom najmanje 20. Pacijentima se preporučuje postepeno izlaganje suncu i upotreba san-blok preparata, s visokim sadržajem mehaničkih filtera poput cink-oksida i titan-dioksida, a treba izbegavati preparate s para-aminobenzojevom kiselinom (PABA) jer mogu delovati dodatno iritantno na kožu.

Saveti za zaštitu od sunca

Osobe alergične na sunce ne bi trebalo da koriste zaštitni faktor manji od 20, mada postoje i preporuke da se koristi najmanje faktor 30. Budući da i UVA zraci izazivaju alergijsku reakciju, veoma je bitno da je na proizvodu naznačeno da ima i visoku UVA zaštitu. Sredstvo za sunčanje treba nanositi na celu površinu kože pola sata pre izlaganja suncu i potom barem na svaka dva sata. Iako je proizvod vodootporan, treba ga naneti svaki put posle plivanja, kao i nakon svakog brisanja peškirom. Vodootpornost, naime, zavisi od vremena provedenog u vodi i proizvodi koji su tako deklarisani podrazumevaju zaštitu tokom 40 minuta, a u to je uračunato i vreme potrebno da se koža osuši bez trljanja peškirom.

Ako se pojavi osip kada se osoba izlaže suncu, naročito ako se to dešava prvi put, treba ga tretirati kao da je u pitanju opekotina. Najbolje je staviti hladnu oblogu, a eventualne bolove umiriti paracetamolom. Potom treba potražiti savet lekara, koji će videti da li je u pitanju samo opekotina ili fotosenzitivna reakcija primarnog ili sekundarnog tipa.

Terapija lekovima

Svrab je osnovni simptom na koji se žale pacijenti koji imaju problem s fotosenzitivnim reakcijama na koži. Ako pacijent ne toleriše svrab, preporučuje se upotreba oralnih antihistaminika (loratadin, cetirizin, desloratadin, levocetirizin). Kod ozbiljnijih formi mogu se koristiti i kortikosteroidni preparati za topikalnu primenu, najčešće s hidrokortizonom ili triamcinolonom. Neki slučajevi mogu zahtevati i oralnu upotrebu kortikosteroida, na primer prednizona. Ona je uglavnom kratka, da bi se neželjeni efekti sveli na najmanju meru, a indikovana je pre dužeg izlaganja suncu, na primer pre letovanja ili putovanja u tropske krajeve, kod osoba kod kojih se javljaju teške alergije. Moguće je raditi i fototerapiju – desenzibilizaciju kože ponavljanim izlaganjima svetlosti. Ona se obično preporučuje pacijentima sa solarnom urtikarijom ili polimorfnom svetlosnom erupcijom. Sprovodi se pod nadzorom lekara, obično pet puta nedeljno tokom tri nedelje da bi se indukovala tolerancija i ublažili simptomi.